Srpskohrvatski

Neki su navikli, možda zbog ponosa i neÅ¡to ustaljenosti, neki zbog ismijavanja, da kažu „nisu ni jedan posto a ipak postoje...†, po dobro poznatom napjevu jednog klovna. Na odjelu AS [visoke sigurnosti, nap.prev.] zatvora u Ferrari ima ih sto posto, i postoje od krvi i mesa, anarhisti... Talijanska država je struÄ njakinja na tom polju, iz operacije u operaciju, od Marini do Ardire, prolazeći kroz Thor, Mangiafuoco i Cervantes, uz neku kozmetiÄ ku i poetsku varijantu pokreću jednu za drugom: (...)

Sa zadovoljstvom najavljujemo izlazak 2 broja aperiodiÄ nog anarhistiÄ kog Ä asopisa “Des Ruines†[“RuÅ¡evine†], ovaj put na 168 stranica i s 3 dosjea. Namjera Ä asopisa je da pokrene rasprave, istraživanja i razmatranja o anarhistiÄ kim i antiautoritarnim perspektivama. Neke od rasprava prisutnih u ovom broju su živuće i uvijek aktualne, dok su druge, ostavljene po strani, izvuÄ ene za potrebe Ä asopisa.

Već par godina vidimo kako se ponovno pojavljuje pojam “politiÄ ki zatvorenik†. Pojam koji smo smatrali da je nestao već desetljećima, barem iz antiautoritarnih sredina.

Daleko od svih dogmi i uz anarhistiÄ ku perspektivu, La Discordia je knjižnica kojoj je cilj gajiti revolucionarni projekt u nekim od osnovnih aspekata: kroz Ä itanje, raspravu, teoriju, pisanje, papir, diskusiju. Mjesto za susret u kojem će se izmijenjivati informacije o tekućim zbivanjima u revolucionarnom i anti-autoritarnom pokretu diljem svijeta, usporeÄ‘ivati ideje, otkrivati, kopati; mjesto u kojem rasprava nije nužno sinonim za suglasnost i nije iskljuÄ ivo za struÄ njake. Radi se i o fiziÄ kom prostoru, kako bi se izaÅ¡lo iz virtualnog, uz osobnu raspravu, licem u lice, i dijeljenjem. To su knjige, novine, letci, broÅ¡ure, plakati i drugi dokumenti, arhive danaÅ¡njice i proÅ¡losti, doprinos prijenosu povijesti individualnih i kolektivnih borbi. Sve Å¡to može doprinijeti razvoju ideja, raskidom s državom, politikom i kapitalizmom. Ako je Diskordija izazvala Trojanski rat svojim provokativnim Ä inom, mi se nadamo da ćemo naÅ¡im na neki naÄ in doprinijeti ratu protiv svih autoriteta, dodajući gorivo njegovim idejama.

UtamniÄ eni anarhisti, Ä lanovi Mreže utamniÄ enih boraca (gr. skr. DAK) Antonis Stambulos, Tasos Teofilu, Jorgos Karajanidis, Dimitris Politis, Fivos Harisis, Argiris Dalios, Andreas-Dimitris Burzukos, Grigoris Sarafudis i Janis Mihailidis, Ä lanovi “Revolucionarne borbe†Nikos Maziotis i Kostas Gurnas, Ä lan “17. novembra†(17N) Dimitris Kufodinas, nekoliko politiÄ kih zatvorenika poreklom iz Turske i zatvorenici Jorgos Sofijanidis i Muhamed-Said Elcibah, trenutno se nalaze u Å¡trajku glaÄ‘u, boreći se protiv pravnog i represivnog “stanja izuzetka†(engl. state of exception) kojeg je grÄ ka država uspostavila joÅ¡ poÄ etkom 2000. godine.

[Zatvorenik Jorgos Sofijanidis je u petak 27. februara 2015., zapoÄ eo Å¡trajk glaÄ‘u zahtevajući premeÅ¡taj u zatvor Koridalos (gde je bio zatoÄ en do novogodiÅ¡nje noći) kako bi bio u mogućnosti da prisustvuje studijama u istom regionu u kojem se nalaze obrazovne institucije na koje je već primljen (sem toga, jedna od tih Å¡kola radi unutar zatvora Koridalos). Sledi saopÅ¡tenje svih zatvorenika krila E1 zatvora maksimalne bezbednosti Domokos.]

Dana 24. februara 2015. anarhistkinja Ema Å epard (Emma Sheppard) osuÄ‘ena je na dve godine zatvora pred Kraljevskim sudom u Bristolu (Bristol Crown Court) zbog “kriviÄ nog dela priÄ injenja imovinske Å¡tete uz nemarno ugrožavanje života†. Optužnica se odnosi na oÅ¡tećivanje policijskih vozila u podruÄ ju Bristola.

Danas, 7. februara 2015., bijednici iz istražne policije, voÄ‘eni trulim Južnim TužilaÅ¡tvom, uhapsili su anarhistiÄ kog druga Diega Riosa, u gradu La Ligua.
Trenutno informacije nisu sasvim jasne, ne zna se ni da li je još drugova uhapšeno ni kako je otkriveno skrovište.

Drugovi, izmeÄ‘u strogoće i povratka vjere (ne samo islamske), pronaÄ‘imo neku konceptualnu autonomiju (jer inaÄ e nećemo imati drugog izbora osim biti faÅ¡isti, republikanci ili islamo-kompatibilni). Uzimajući u obzir situaciju, i usprkos vremenima, mi smo i dalje nekolicina koja teži revolucionarnim epizodama, povratku borbi i pokreta koji se grade iz dijeljenja, i opiru se nametnutom poretku. U toj perspektivi kažemo da kad bi bog postojao onda bi ga trebalo ubiti. Kao Å¡to to želimo uÄ initi s državom, kapitalizmom te razliÄ itim moralima i ideologijama koje to podržavaju. Potrebno je, u meÄ‘uvremenu, pronaći naÄ ine da se ponude oblici otpora, razumljivi i dostupni onima koji se ozbiljno žele boriti protiv sadaÅ¡nje situacije.

Ovo nije kritika upućena autokritici drugova iz Zavjere Vatrenih Ćelija, naslovljena “De Profundis†. Ne oÄ ekuju mene duga desetljeća zatvora i zato nije na meni da sudim koje će metode drugovi koristiti kako bi ponovno doÅ¡li do slobode i vratili se na putove anarhistiÄ ke urbane gerile.
Ovaj tekst bi želio samo na trenutak zaustaviti neprekidni tok informacija, ili bolje reći kontra-informacija, za jedno samokritiÄ ko razmatranje.
PoÅ¡to mi se Ä ini, vodeći i ja sama web-site kontrainformacije, da se Ä esto zanemaruje kritika tekstova koji su objavljuju/Ä itaju, gotovo kao da smo novinske agencije.